Schengenski sporazum je glavni dio evropske integracije. Međutim, nekoliko vlada već je privremeno ponovno uvelo kontrolu granica pod pritiskom birača zabrinutih zbog nezabilježenog priljeva migranata iz Afrike i s Bliskog istoka u Evropu.

U studiji koju je objavio France Strategie, think-thank direktno povezan s uredom premijera, navodi se da bi pad prekograničnog turizma i trgovine, zbog trajnog okončanja sporazuma o slobodnom kretanju, koštao Evropu 0,8 posto ekonomske proizvodnje tokom deset godina.

Samo za Francusku to bi značilo gubitak milijardu do dvije eura kratkoročno i 10 milijardi eura tokom deset godina, što je jednako 0,5 posto BDP-a, rekli su autori studije.

“Dugoročno bi trajne granične kontrole bile jednake porezu od tri posto na trgovinu između zemalja u schengenskoj zoni, što bi dovelo do strukturnog pada trgovine od 10 do 20 posto”, napisali su.

Od 26 zemalja u schengenskoj zoni, šest članica, među kojima Njemačka, uvelo je privremene granične kontrole dok stotine hiljada migranata pokušava doći u najimućnije države članice Evropske unije.