1. Smeće bacaj u kantu ili kontejner i, ako si u mogućnosti papir, staklo i metal odloži u za to predviđene kontejnere! Tako ćeš omogućiti njihovu ponovnu upotrebu i smanjiti količinu otpada.

2. Dok si u automobilu, ne bacaj smeće i opuške kroz prozor nego ih skupi i odloži u kantu po izlasku iz kola.

3. Žvaku ne bacaj na ulicu nego stavi u papirić pa baci u kantu! Pored toga što eliminišeš lošu naviku, smanjuješ i ružan izgled naših ulica.

4. Ako već moraš da pušiš, nemoj to da radiš u zatvorenim prostorijama da ne bi smetao onima koji ne puše, a pikavac obavezno baci u kantu za smeće, a ne na ulicu! Prošetaj ulicom bilo kog grada u Evropi, videćeš da su one besprijekorno čiste.

5. Kad ideš u kupovinu ne uzimaj plastične kese nego nosi platnenu torbu. Plastične kese uglavnom završe na krošnjama drveća ili deponijama, a vrijeme potrebno da se razloži jedna kesa iznosi i oko milion godina.

6. Namirnice kupuj svježe i bez ambalaže. Time smanjuješ količinu ambalažnog otpada koga je sve više. Ako već kupiš proizvode zapakovane u ambalaži, trudi se da to budu što veća pakovanja robe sa što manje ambalaže, a plastičnu ambalažu i konzerve odnesi na mesta za njihov otkup. Ovi materijali se prirodno razlažu dosta dugo s toga njihovo gomilanje u prirodi predstavlja ozbiljan problem.

7. Iskoristi obe strane papira (za pisanje, štampanje) pre nego što se odlučiš da ga baciš. Za proizvodnju jedne tone papira potrebno je poseći dva stabla utrošiti 240.000 litara vode i 4.700 kilovati el. energije! Od starih novina i drugog neplastificiranog papira lahko se pravi reciklirani papir pri čemu je ušteda energije oko 70 odsto. Na ovaj način štediš naše šume, vodu i struju.

8. Gasi rasvjetu i izbegavaj „stand by“. Uređaji na „stand by“ troše čak i do 70 odsto energije. Kada ih ne koristite, isključite ih iz struje. Kupuj štedljive fluorescentne sijalice. Traju 15 puta duže od običnih i troše četvrtinu manje struje da bi dale istu količinu svetla. Tako štediš novac (a i našu planetu).

9. Kada pereš veš ili sudove, prvo napuni mašinu. Uključuj kraće programe i peri po jeftinoj struji. Ekonomično koristi deterdžente. Oni sadrže materije koje zagađuju naše vodotokove i ugrožavaju opstanak živih organizama.

10. Trudi se da što više ideš pješke ili biciklom. Ako već moraš da ideš automobilom, koristi vozila na ekološka goriva – plin i ekodizel – i ponudi se da povezeš komšije ili prijatelje. Sagorijevanjem goriva oslobađa se oko 2,5 kilograma ugljen-dioksida po litri goriva i doprinosiš povećanju efekta staklene bašte, odnosno klimatskih promena. Posebno, ne koristi olovni benzin, zbog uticaja produkata sagorijevanja na zdravlje.

11. Ako imaš baštu organski otpad kompostiraj! Kompostiranje je proces u kome dolazi do razgradnje vlažne, čvrste organske materije pomoću mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Ovako pored manje količine smeća koje ćeš baciti u kontejner dobijaš i plodno đubrivo kojim možeš pospešiti rast biljaka.

12. Zasadi drvo! Drveća su pluća naše planete, ona vezuju ugljen-dioksid, proizvode kiseonik i utiču na smanjenje buke koja predstavlja veliki problem gradskih ulica.

Budite zdravi, veseli, volite ljude oko sebe i čuvajte svoju okolinu!